DOŠLO DOBA

Došlo doba, da se rastanemo,
preko puta mahom da idemo,
cakom pakom da uzmemo stvari,
niko za nas više tu ne mari.

Dvajst' i šestog predosmo mi vamo,
ostavismo sve bogatstvo tamo,
nema, bolan, kseroksa-mašine,
nema s nama književne miline.

Došli bili goli smo i bosi,
svako svoje u rukama nosi,
snad'se, brate, naša je parola,
preseljenje svima viša škola.

Kako umiješ, tako sad se snađi,
nema veze, bio star il'mlađi,
sredi fino sebi kutak novi
i od sad ga domom svojim zovi.

I ne kukaj, sve je zabadava,
preseljenje odluka je prava,
slušaj ovaj balzam svojoj duši:
stare kuče krov sam več se ruši.

Ono tamo prošlošču se zove,
a budučnost gradi svoje snove,
još nam čvrsto institut postoji,
ostajemo svi na svome svoji.

27. 03. 2003